Проходавање
Знате шта? Увек сам волела да се играм речима, укрштенице, мозгалице, писање поезије и прозе, афоризми... Али, увек су други то боље радили од мене. Успут: ако неко сазна где могу да купим кило талента, нека ми јави, хвала! Такође, обожавам технику, почевши од тетриса, дигитрона, па до компјутера и андроид мобилних телефона. Најбоље од свега је заправо што се не бојим да им приђем као запослени у државној фирми пред пензију. Ко да пипају мртваца, боже ме сачувај. Пази, баба, сад ће скочити на тебе! :) Не, ја чачкам, подешавам, намештам, типкам и сваког часа доживљавам еуфорију због изненадног открића! Јеее, одабрала сам мелодију звона на мобилном и то без гледања у упутство! Или: човече, послала сам мејл - сама! Добро, то су били моји почеци...
Последњих година прави је бум ових блогова, а ја се ту још нисам опробала. Е сад је тренутак да спојим две љубави. Нови почетак. Полако проходавам, пипам у мраку. Држите ме...
Искрено, ја не знам шта сам. По струци сам професор српског. Радила сам у школама, замењивала труднице и породиље, оперисане колегинице и лакше болесне. Била сам наставница гимназијалцима, основцима и деци са посебним потребама. Осетила инклузију изблиза. Радовала сам се њиховим успесима и, колико знам, имам две колегинице међу бившим ђацима. Али, ето просвети се није посрећило да ме задржи...
Била сам секретарица и организатор наставе у једној невладиној организацији. Свиђа ми се тај посао, динамичан је и забаван. Свашта ново сам научила: добру комуникацију са људима (писану, очи у очи и телефоном), брзо куцање, прес клипинг и анализу медија, прикупљање докумената за писање истраживачких радова. Било је ту свега: заказивања, преговарања, резервација простора, смештаја, путовања, похађања семинара (у најлепшем сећању ми је остао онај у организацији "Грађанских иницијатива" из Београда).
Онда сам постала лектор у једном новинско-издавачком предузећу. Осећала сам се као риба у води. Није ми сметао притисак, а ни то кад ми стигне текст а ја се већ спаковала да идем кући. Радила сам до кости предано иако су нам говорили да новине не продаје мало и велико слово него добар дизајн и до-бра насловна страна. Једва смо се изборили да уђемо у импресум. Велика победа малих, небитних људи хихихи... Ипак, моје амбиције су биле мало веће па сам за многе часописе писала текстове: и о здравој храни, интервјуе, измишљене љубавне приче, истините љубавне приче, смешни хороскоп (то ми је била стална рубрика)... Била сам и хонорарац две београдске издавачке куће.
Више нисам у радном односу. Радим за себе и сама себи проналазим посао. Дајем часове српског, лекторишем дипломске и друге радове, брошуре, монографије, књиге. Пишем. Певам по кући (али за то ме нико не плаћа, у питању је чисто задовољство). Од данас пишем и блог. Удата сам и имам двоје деце. Златне.
Придржавајте ме... Још увек је мрак...
